Mile-a-Minute

Vele, to je naziv. Milja u minuti. Milja = 160 934 cm. Mlogo brzo.
Mislim, nije baš da mogu tako brzo heklati, al' da ide brzo - ide.
Da je lako - jeste.
Instant gratification.
I tako (konačno!) ja sama sebi napravih vuneno ćebence. Svi imaju po jedno. Red je valjda da imam i ja, jel' tako!? ;-)
Elem, ćebence izgleda ovako:

A napravljeno je (a kako bi drugačije) od reciklirane vune. Od četiri džempera kupljena na ljetnoj rasprodaji u second-hand šopu. Onda kad su se prodavali za manje od bagatele, po marku-dvije po komadu, nezavisno od veličine, sastava, izgleda ili očuvanosti/nosivosti. Svi su bili ubibože grozni. Krojevi, pletovi i boje osamdesetih. Preveliki široki (šišmiš) rukavi, pletenice i gdje treba i gdje ne treba, prevelike rol-kragne, perle i slične trice. Neki skroz kratki, neki kao kaput dugi. Veri stajliš za osamdesete, al' danas potpuno nenosivi.
Ali svi 100% vuneni :-)
I tako su većina njih završili oparani, oprani i smotani u mom secret stash-u da čekaju upotrebu. Od mnogih odabrala sam četiri, od kojih je jedan imao čak i malko kašmira u sastavu. I heklala. Heklala. I još malo (zjev) heklala. I za desetak dana heklanja uz TV odjednom stekla dekicu :-)
Šema je superkul, radi se u trakama, koje se kasnije međusobno spajaju. Tako da ne mora cijelo ćebe da bude u krilu dok se radi. Što je definitivno plus u mom svemiru.
Šemu sam našla, kao tekstualni pattern na engleskom jeziku, negdje na nečijem blogu u bespućima interneta. Bila sam dobra i fina i nacrtala je za odvažne među malobrojnom publikom koji bi da se okušaju.

Eto, za večeras toliko, a sutra-prekosutra-nekad nešto drugo :-)
Veliki pozdrav i ostajte zdravo.