„Igla u plastu sijena“

Kad igla ispadne na čupav tepih, plast sijena nekako zvuči opstimistično... Znači – igle. Ima ih raznih, naravno. Od vremena kada su izumljene u ledenom Sibiru prije tričavih 60 000 godina pojavljuju se u različitim oblicima i veličinama, u skladu sa njihovom namjenom. Za šivenje, vez, nizanje perlica. Ručne i mašinske. Duge, kratke. Male, velike. Ravne, krive. Velikih i malih ušica. Oštrog vrha, tupog vrha, zasječenog vrha. Pribadače, sigurnice (ziherice). Igle za pletenje i heklanje (o njima drugi put). Ma svakakvih ih ima. A ja ih sve mnogo volim, cijenim i poštujem. I jako često upotrebljavam :-) Prvo da ih ugrubo podijelimo na ručne, mašinske, pribadače i sigurnice.
	Dakle, ručne igle, oštrog i tupog vrha. Igle tupog vrha obično imaju i široke ušice, i najčešće se koriste za sastavljanje pletenine ili za vez (goblen, pokrstice). Mogu biti različitih dimenzija, pri čemu su one za vez obično kratke i tanke i dok su one za sastavljanje pletenih i heklanih odjevnih predmeta mnogo većih dimenzija. Sve ostale ručne igle imaju oštar vrh. U njih spadaju one obične kojima zašivate dugme na kaputu i one potpuno neobične kojima tapetar zašiva dugme na vašem kauču. Ove potonje su oštre, povelike i – polukružne. Dugačke, kao vlas tanke igle, mikroskopskih ušica ili posebnih „rascijepljenih“ ušica služe za nizanje perli ili vez sa perlama i šljokicama, jer su dovoljno tanke i dugačke da obave takav zadatak.
Dugačke ušice i jako oštar vrh imaju igle za vez. Neke igle imaju pozlaćene ušice ili vršak. Smatra se da tako bolje klize i da ih pozlata štiti od korozije. Lično smatram da je u pitanju marketinški trik :-). Igle za rad sa kožom su deblje, sa posebnim zasječenim vrhom i, često, dugačkim ušicama. Jako kratke igle, sitnih ušica poznate su kao „betweens“ ili „hand quilting needles“ i koriste se baš za tu namjenu – quilting, jer omogućavaju sitan štep. Dugačke oštre igle poznate pod nazivom „millinery“ korisne su pri ručnom, probnom sastavljanju odjeće (takozvano „fircanje“ ), a originalno su šeširdžijski alat. Još duže igle koriste se pri sastavljanju krpenih igračaka i u skladu s tim zovu se „doll making needles“ Mašinske igle se mogu podijeliti na igle za kućne i industrijske mašine. Industrijske su obično duže i čvršće i dio kojim se vežu za mašinu je obično okrugao, dok je kod igala za kućne mašine taj dio na presjeku (manje-više) polukružan.
Zadržaću se na standardnim iglama za šivenje tip 130/705 koje se koriste za većinu kućnih šivećih mašina. Dolaze u debljinama od 60 do 120 (niži broj-tanja igla). Ameri, kao i uvijek imaju svoju numeraciju – uporedna tablica. Najčešće ćete trebati univerzalne igle, ali nekad će trebati i posebna igla – za streč, žersej, mikrofiber, kožu, denim... U skladu s tim i njihova građa – igle za denim i kožu su čvršće, igle za žersej imaju zaobljen vrh, za mikrofiber su ekstra oštrog vrha, dok je on kod igala za kožu trouglast (vidi ovdje). Za mašinski vez se koriste posebne igle, često ojačane titanijumom. Dodatno, postoji čitav jedan svijet posebnih mašinskih igala, među njima su najpoznatije sljedeće: dvoiglovka/bliznakinja/twin needle, njoj slična triple needle, posebne igle za štep (topstitch) koje omogućavaju štepanje sa jako debelim koncem (mislite o ukrasnom šavu na farmericama).
Uvijek kupite najbolje igle koje možete platiti, jer od igle zavisi mnogo toga. Kad nađem uvijek kupim Schmetz, iako ih nema često, jer su skupe. U obzir dolaze i Groz-Beckert, Prym, Organ i Singer. Ostalo nikad. Ne, nisam snob. Samo sam praktična. Igla štiti mašinu. Dobra igla koja se redovno mijenja novom iako nema vidljivih oštećenja je korak u pravcu dugovječne mašine i zadovoljstva pri šivenju. Nekakvo pravilo kojeg se držim je nova igla za svaki projekt, ili ako radim duže, nova igla svakih 6-8h šivenja.
	Pribadače i pripadajuće jastuče za njih su nezaobilazan dio krojačke ikonografije, jednako koliko i makaze i špula sa koncem. Te male oštre glavičaste stvarčice drže stvari na okupu dok mašina (ili ruke) ne odrade šivenje. Njihova neophodnost dolazi do izražaja tek u momentu kada sastavljate nešto što se ne smije pričvrstiti pribadačama :-) I one dolaze u mnogo debljina i dužina, u zavisnosti od namjene. I sa različitom „frizurom“. Ja uvijek nabavljam iglice sa staklenom glavicom, jer se preko njih može bez straha preći peglom. I volim kad su tanke, da na tankim, nježnim materijalima ne ostave vidljive rupice. Dugačke upotrebljavam za provizorno pričvršćivanje quilt sendviča. Set malo debljih igala koristim za debele, teške materijale – denim, kanvas – jer imaju snage da ih probiju, a da se pritom ne saviju. Postoje i pribadače sa sitnom, metalnom glavicom, nekad jako uobičajene, sada ne više toliko. Ja ih ne volim iz dva razloga – a) ne vidim ih baš najbolje jer im glavica nije u boji i b) najčešće nisu načinjene od nerđajućeg čelika pa u doditu sa vodom – hrđaju.
Igle sigurnice, poznatije kao „ziherice“ ili „sapinjače“ su korisne stvarčice. Bilo da vam posluže da pridrže pantalone umjesto dugmeta koje je (sram ga bilo!) otpalo dok ste van kuće, da sa njom uvučete gumu na za to predviđeno mjesto, prevrnete špageti treger koji ste upravo sašili, da vam služi kao marker pri pletenju/heklanju ili da kao držač za „rasuti teret“ (dugmad, perle i slično), ova igla je super stvarčica. Predlažem da ih imate u većem broju u nekoliko dimenzija. Nikad ne znate kad će zatrebati ;-) Sljedeći put – mašina! :-)